Visoko pod oblakom stoji Orjen,
visok i stasit gleda na nas kao da je neosvojiv.

A mi nogu pod nogu i uz našu slogu
za četiri sata stogosmo mu do nogu.
Uz hladan vjetar pokazao zube
pa se zato valjda kabao zubački zove.

Na tom putu oblaci nas skrili,
da bi nam lakši koraci bili.
Polako do Orjen sedla uz predah, pa još malo do vrha.

Od ljepote Orjena naša Greta pala je na koljena, i glavom svojom zemlju dotače,
ali ispitasmo je brzo moj rođače
da vidimo jel se mozak pomače.

A ona poviče na sav glas " PDV je 17posto"!
Znali smo tada da Greta je naša hrabra mnogo.
Tada se osovi na noge i pođosmo sretno niz planinu.

A kada niz planinu pođeš
brzo i do doma dođeš.
A tamo nas čeka mirisa sto i serviran stol.
Vrijedne ruke naše Marte kuhačom čuda rade, da naša planinarska usta od gladi spase.

Tekst: Maja Tošić